OKRENUĆE VAM SE ŽELUDAC KADA VIDITE ŠTA SU JELI NAŠI PRECI Najnovije otkriće sa nalazišta: OVO JE DANAS NEZAMISLIVO

Istraživanja na arheološkim nalazištima širom Bugarske otkrila su nešto šokantno o jelovniku drevnog naroda Balkana, mnogima danas potpuno nezamislivo.

Tragovi sečenja na skeletima desetina pasa pronađenih na arheološkim nalazištima širom današnje Bugarske pokazuju da su, pre oko 2.500 godina, tadašnji stanovnici ovih prostora jeli pseće meso. A razlog nije bila glad ili nedostatak izbora, piše Live Science.

- Pseće meso nije bilo nešto što se jelo zbog siromaštva, jer su ova nalazišta bogata stokom, koja je bila glavni izvor proteina. Dokazi pokazuju da je pseće meso bilo povezano sa određenom tradicijom koja je uključivala zajedničke gozbe – rekla je za Live Science Stela Nikolova, zooarheološkinja sa Nacionalnog arheološkog instituta pri Bugarskoj akademiji nauka i autorka studije objavljene International Journal of Osteoarchaeology.

Iako se konzumiranje psećeg mesa smatra tabuom u savremenim evropskim društvima, to nije uvek bio slučaj. Istorijski zapisi pominju da su stari Grci ponekad jeli pseće meso, a arheološka analiza psećih skeleta iz Grčke potvrdila je te priče.

10 arheoloških nalazišta

Tokom gvozdenog doba (od 5. do 1. veka pre nove ere) kulturna grupa poznata kao Tračani živela je severoistočno od Grka. Grci i Rimljani su smatrali Tračane necivilizovanim i ratobornim narodom, a sredinom 1. veka nove ere, Trakija je postala provincija Rimskog carstva. Kao i za Grke, i za Tračane se govorilo da su jeli pseće meso.

Kako bi istražila pitanje da li su Tračani jeli pse Nikolova je ispitala skelete i ranije objavljene podatke sa 10 arheoloških nalazišta iz gvozdenog doba širom Bugarske. Otkrila je da je većina pasa imala njuške srednje veličine i srednju do veliku visinu u grebenu, što znači da su bili veliki kao današnji nemački ovčari.

„Ne, Herodote, oni nisu poreklom s Balkana“: Prva analiza genoma pobila tvrdnje oca istorije

„Iskopaju oči svim robovima radi mleka od koga žive“: Najsavremenija analiza zuba dokazala zapise oca istorije

Ali veliki broj tragova klanja na mnogim kostima otkrio je da psi za Tračane nisu bili čovekovi najbolji prijatelji.

- Najverovatnije je da su držani kao psi čuvari, jer na nalazištima ima mnogo stoke. Ne verujem da su na njih gledali kao na kućne ljubimce u modernom smislu – rekla je Nikolova.

Na lokalitetu Emporion Pistiros, trgovačkom centru iz gvozdenog doba u unutrašnjosti Trakije, arheolozi su pronašli više od 80.000 životinjskih kostiju, a psi su činili 2% ukupnog broja. Kada je Nikolova pažljivo pregledala pseće kosti iz Pistirosa, otkrila je da skoro 20% njih ima tragove klanja napravljene metalnim alatkama. Dve donje pseće vilice imale su i spaljene zube, što je verovatno rezultat uklanjanja dlake i krzna vatrom pre kasapljenja i kuvanja.

- Najveći broj rezova i fragmentacije uočen je na delovima sa najgušćim mišićnim tkivom, gornjoj četvrtini zadnjih udova. Postoje i rezovi na rebrima, iako bi oni kod pasa dali malo mesa – rekla je ona.

Rezovi koje je primetila na psima pratili su otprilike isti obrazac kao i oni na ovcama i govedima na tom lokalitetu, što sugeriše da su sve životinje klane na sličan način.

Pošto su Tračani imali mnogo drugih životinja koje se tradicionalno povezuju sa konzumacijom mesa, kao što su svinje, ptice, ribe i divlji sisari, Nikolova ne smatra da su Tračani jeli pse iz krajnje nužde.

U Pistirosu su kosti klanih pasa otkrivene unutar odbačenih ostataka gozbi i u uobičajenim gomilama kućnog otpada, dodala je Nikolova, što znači da je pseće meso moglo biti konzumirano na različite načine.

- Dakle, iako je bila povezana sa određenom tradicijom, ova praksa nije bila ograničena samo na to i predstavljala je povremeni delikates - rekla je ona.

Nekoliko drugih bugarskih arheoloških nalazišta koja je Nikolova istraživala imalo je dokaze o isečenim i spaljenim psećim kostima, kao i nalazišta u Grčkoj i Rumuniji, što znači da „konzumiranje psećeg mesa ne možemo označiti kao jedinstveno za drevnu Trakiju, već kao donekle redovnu praksu koja se sprovodila u 1. milenijumu pre nove ere na severoistočnom Mediteranu“, napisala je Nikolova u svojoj studiji.

Nikolova planira da dalje istražuje ulogu pasa u Pistirosu u okviru projekta Corpus Animalium Thracicorum. Napomenula je da zaklani psi u Pistirosu potiču iz prvog dela gvozdenog doba, ali da su kasnije ljudi tamo počeli da sahranjuju cele pse, pa se nada da će utvrditi da li je vremenom došlo do promene u stavu ljudi zbog koje su psi postali manje prihvatljiv izvor hrane.

Ko su Tračani

Tračani se smatraju grupom indoevropskih naroda koji su u starom veku naselili velike delove Balkana. Otac istorije Herodot pisao je o njima, ali mnogi njegove opise ovog drevnog naroda, koji je živeo severno od Grka, smatraju ne baš tačnim.

„Tračani su, posle Inda, najveći narod na svetu. Da su imali jednog poglavara i da su bili složni, oni bi, po mom mišljenju, bili nepobedivi i najjači narod na svetu. Ali oni su za to nesposobni, i to se kod njih ne može da se dogodi, pa su zato slabi. Imaju mnoga imena, prema različitim pokrajinama, a običaji su im svima skoro isti, sem Geta i Trauza i premena koji stanuju iznad Kresonaca. (…) Ostali Tračani imaju običaj da prodaju svoju decu u inostranstvo. Devojke uopšte ne čuvaju, nego im dozvoljavaju da se podaju muškarcima koji im se dopadnu. A svoje žene jako strogo čuvaju i kupuju ih za velike pare od njihovih roditelja. Tetoviranje je kod njih znak plemstva, a onaj koji nije tetoviran potiče iz prostog staleža. Besposlica je kod njih nešto najlepše, a zemljoradnja nešto najgore. Živeti od rata i pljačke kod njih je najveća dika. Ovo su im najznačajniji običaji“, napisao je Herodot u svojim Istorijama.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)